У свим секторима финалне потрошње енергије у Србији (индустрији, зградарству и саобраћају) очито је вишегодишње заостајање у погледу енергетске ефикасности. Оно је евидентно посебно у односу на развијене европске земље. Постојећи правни оквир није довољно обавезујући за секторе потрошње енергије у погледу повећања енергетске ефикасности. Стога, држава мора у наредном периоду да донесе Закон о рационалној употреби енергије, како би се омогућила реализацијa идентификованих приоритетних техничких мера. Повећање енергетске ефикасности мора бити трајан процес у свим секторима потрошње енергије, као што је то случај у свим просперитетним земљама. У том циљу, закон би прецизније дефинисао обавезе свих енергетских субјеката из различитих сектора у погледу енергетске ефикасности. Закон би садржао квалитативно нова решења, као што је обавеза утврђивања постојећег стања потрошње енергије индустријских предузећа на годишњем нивоу, као и обавеза предузећа у случају прекорачења прописаног максималног нивоа потрошње.
Како би се утицало на развој ове гране формиран је ''Грађевински кластер Шумадије и Поморавља'', који је у оквиру анализе сектора, као једног од оперативних циљева за 2011. годину, дефинисао циљну група кластера. Побољшање енергетске ефикасности зграда и уређаја, транспорта, индустрије, сектора електро и термо енергетике, чини суштински и дуготрајни примарни задатак. Зграде су међу највећим потрошачима енергије у Србији, учествују са 50% у укупној потрошњи, па се примена концепта "одржива градња", која подразумева употребу квалитетних материјала, енергетску ефикасност и заштиту околине, намеће као неминовност. "Одржива градња", која је један од најзначајнијих сегмената одрживог развоја, подразумева модернији начине управљања отпадом, топлотну заштиту спољних елемената зграде, повољну оријентацију и коришћење сунчеве енергије. Ту су и биоклиматски принципи, примена обновљивих извора енергије, планирање и управљање енергијом. Зграде изграђене у Србији седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у времену интензивног раста стамбеног фонда карактерише лоша термоизолација и велика потрошња енергије по метру квадратном док се новије зграде ипак раде са бољом термоизолацијом. У Србији се у стамбеним зградама на годишњем нивоу потроши између 150 и 200 киловат часова по метру квадратном, а у јавним чак и до 300 киловат часова.
Дефинисањем циљне групе и имплементацијом активности на жељеном сегменту тржишта, удружене чланице стичу препознатљивост и позиционирају се, стварајући битну конкурентску предност и заузимање места пре доласка великих домаћих и иностраних компанија са својим услугама. Укључујући разнородне делатности, кластер пружа заокружени сет услуга и у позицији је да одговори на специфичне захтеве тржишту коме се обраћа. Заједничко организовање презентација кластера купцу показује озбиљност у пословању и јасну намеру у остваривању дугорочних пословних односа, уз едукативни приступ и пружање неопходних информација свим заинтересованим странама.
Сарадња са потпорним институцијама које пружају значајну подршку кластеру омогућује им успостављање контаката са стратешким партнерима – купцима, добављачима, инвеститорима, донаторима, укључивање у научна и развојна истраживања, студије, пројекте, консалтинг.
Потпорне институције својим учешћем и ангажовањем на пројекту показују јасан став у пружању подршке грађевинском сектору у региону Шумадије и Поморавља, а истовремено остварују своје циљеве, чији је део и идентификација потреба регионалног развоја, допринос унапређењу привредно – системског амбијента, дефинисање и имплементирање пројеката који доприносе економском и друштвеном развоју региона Шумадије и Поморавља.
